Za mene je implantologija struka – ne biznis



implant centar logo

Jedan je od naših prvih implantologa i prvi u Srbiji u zvanju primarijusa u ovoj oblasti. Iza sebe ima više desetina naučnih radova i stotine najkomplikovanijih zahvata. Pionirski je u ovom delu sveta započeo ugradnju tuberopterigoidnog implanta i svojim naprednim tehnikama dopineo razvoju i popularizaciji domaće implantologije. Uspeh duguje vlastitom iskustvu i integritetu. Njegova klinika je jedna od retkih adresa i poslednja nada za najteže slučajeve u stomatologiji, u regionu.

Ocenjuje da “norme” u stomatologiji koje nameće Zapad, nisu uvek u interesu pacijenta. Pod firmom “struke” i “standarda” često se skrivaju komercijalni razlozi. I kao što Zapad ima odlučujući uticaj na ukupna dešavanja, tako zapadna stomatologija u stuci nameće “standarde”, koji su često vodjeni motivima sticanja.

– U implantologiji recimo, uspešnost nadomeštanja kostiju je opravdan u nekim slučajevima, ali ne sme biti pravilo, kako to danas sugeriše zapadna implantologija. Uspeh te procedure je ograničen, naročito kada se radi o povećanju volumena kostiju u donjoj vilici. Što lekari često ne kažu pacijentu.

Rado prezentujemo svoje metode i radove. Ali kao i svuda, i u našoj struci postoji sujeta i otpor prema novim i naprednijim tehnikama.

Dr Stojanović kaže. da neke klinike u opisu svojih usluga nude –garanciju! Pri čemu se pacijentima uskraćuju puna informacija, na šta se zapravo odnosi garancija?!

– Postoji garancija na biohemijska svojstva implantata koje daje proizvodjač, garancija je sam titanijum od koga je napravljen implant. Ali to ne garantuje njegovu stabilnost, tako nešto niko ne može garantovati, doktor može dati samo procenu stabilnosti. Apsolutnu garanciju daju neozbiljni i oni koji ne znaju puno o implantologiji, čime nastoje da pridobiju pacijente. Zato se se kaže: onaj koji ne zna -daje garanciju, a ko ima znanja i iskustva daje –procenu. Ko obećava garanciju u implantologiji ne poznaje sistem ugradnje ili obmanjuje pacijenta.

Ugradnja implantata u Švajcarskoj po jednoj vilici, sa prethodnom pripremom, protetskim radom, košta preko 50.000 eura. Kao stan u Beogradu!

Ističe, da je forsiranje nekih implantacijskih sistema na uštrb drugih, obmana u implantologiji.

– Svi brendovi su sačinjeni od titanijuma i svi su dobri. Svi koji su na tržistu su sertifikovani i imaju dozvole nadležnih ustanova. A njihova stabilnost i trajnost zavise od stanja kostiju pacijenta, procene implantologa i veštine ugradnje. Nema dobrog i lošeg implantata, već dobog i lošeg doktora. Brend nije garancija uspeha!

Dr Branislav Stojanović jedan od retkih implantologa u regionu, koji ne rado primenjuje “sinus lift”. Ukazuje da takva procedura iziskuje čekanje na zube i do dve godine. Nedostatak kostiju u bočnim i zadnjim delovima gornje vilice, rešava naprednijom metodom koju je pionirski započeo u ovoj oblasti-tuberopterigoidnim implantatom.

– Još u začetku implantologije, nailazio sam na otpor u struci, jer sam po nekim pitanjima imao drugačije vidjenje. U pogledu imedijatnog i ranog opterećenja implantata, tvrdio sam da se implantat može ugraditi odmah pošto se izvadi zub, i da se može odmah opteretiti, zavisno od procene implantologa. Moj rad na ovu temu objavljen je u časopisu „Stomatolog “ broj 69 iz 2002. god, pod nazivom “Opterećenje šraf cilindričnih implantata u periodu od dve do četiri nedelje nakon ugradnje.” To je bio prvi rad kod nas koji je skrenuo pažnju stručne javnosti na dokumentovanu mogućnost ranog opterećenja implantata. Moje mišljnje je izazvalo veliko interesovanje, podelilo stručnu javnost i potvrdilo se kao tačno. Zvanično u Evropi, ova metoda je prihvacena tek 2004. godine . Da bi zatim, pošto je Zapad zvanično priznao, 2004.godine bila prihvaćena od struke u Srbiji.

Kaže da su plasirani stavovi sa Zapada, delovala “tektonski“ na domaću struku i jedan od tih nametnutih stavova se odnosi na stezanje implantata prilikom ugradnje.

– Početkom 2000-tih, na Zapadu se smatralo da implantat prilikom ugradnje treba stezati u kost do 35 njutna po cm 2, a zatim odviti za tri četvrtine kruga. Bio sam protiv, rezonovao: da će i točak spasti, ako se šraf na točku steže, a zatim odvije za tri četvrtine kruga. U diskusiji u Sava Centru kada se ta metoda prezentovala, javno sam rekao: “ Videćete kako će implantati da vam se odvijaju i ispadaju!”

Tako je i bilo. Agonija je trajala nekoliko godina dok se nisu uverili da je to pogrešno i na štetu pacijenata, jer je gubitak implantata u posthirurškoj fazi u tom peiodu bila velika. Dugo je trebalo vremena da se prihvati moj stav o stezanju implantata preko 35, 50, 70 pa i do 100 njutna. Ja sam sve vreme radio po svom, kada postoje uslovi kostiju stezao i od 70 do 100 njutna po cm2,. A procenat uspeha stabilnosti i integrisanosti moje ugradnje je 99% u posthiruškoj fazi, koji rezultati predstavljaju statistički vrh u svetu. Pri tome ugadjeni implantati odmah mogu da se opterete i nose fiksni rad. Ali takvi smo, doktore sa Zapada dižemo u nebesa, a svoje ne cenimo.

Ugradnju tuberopterigoidnog implantata primenjuje mali broj stomatologa. Prof.dr Roberto Konte iz Italije je začetnik njegove ugradnje. To je složen postupak, zahteva veliko umeće, veštinu i zato nema široku primenu. Radi se samo u nekoliko privatnih stomatoloških ordinacija u Beogradu.

Znanje je preneo sinovima : Dvojica već imaju samostalnu praksu i bave se implantologijom, a treći radi zajedno sa mnom.

Iako danas mnogi na Zapadu primenjuju njegov pristup, za pionirski doprinos implantologiji zvanično nije dobio priznanja čak ni domaće struke, jer našim stručnjacima kaže, nedostaje hrabrosti i profesonalnog integriteta.

Precenjujemo značaj zapadne stomatologije, u odnosu na sopstvenu! Imamo najbolje stručnjake u svetu, ali cenimo samo tudje!

Smatra da Srbija ima velike šanse u zdravstvenom turizmu. I više od toga!

– U Beogradu su najniže cene u regionu. I ne postoji procedura, koja se primenjuje u svetu, a da ih mi ne radimo. Pacijenti kod nas kompletne zube dobiju u dva dolaska. Naše usluge, ne samo što ne zaostaju , nego su i kvalitetnije nego u klinikama u Bernu i Cirihu. To znaju Srbi koji žive tamo. Ali počinju da shvataju i njihovi gradjani. Srpski stručnjaci, zbog svog znanja i niskih cena, postaju trn u oku Zapada…

Usluge koje u Srbiji pružamo, kvalitetnije nego u klinikama Berna i Ciriha. To znaju Srbi koji žive tamo. Srpski stručnjaci, zbog svog znanja i niskih cena, postaju trn u oku Zapada.